Министар Конаковић учествовао у Бриселу на неформалном састанку министара вањских послова чланица ЕУ и земаља Западног Балкана те састанку Међународне коалиције за повратак украјинске дјеце

Министар иностраних послова Босне и Херцеговине Елмедин Конаковић учествовао је 11. маја 2026. године у Бриселу, на позив високе представнице Европске уније за спољне послове и безбједносну политику Kaja Kallas, на неформалном састанку министара спољних послова држава чланица Европске уније и земаља Западног Балкана, који је одржан уочи састанка Савјета за спољне послове Европске уније (FAC).

Током састанка министри су размијенили мишљења о кључним геополитичким изазовима који утичу на Европу и Западни Балкан, унапређењу стабилности и безбједности у региону, као и сарадњи у оквиру Заједничке спољне и безбједносне политике (ЗСБП) и Заједничке безбједносне и одбрамбене политике (ЗБОП), уз наставак ангажмана на приоритетима спољне политике Европске уније.

Министар Конаковић је том приликом истакнуо да Босна и Херцеговина остаје чврсто посвећена свом европском путу и блиској сарадњи с Европском унијом. Поручио је да се стабилност, безбједност и отпорност Западног Балкана не могу посматрати одвојено од шире европске безбједносне архитектуре, те да кредибилна политика проширења остаје један од најефикаснијих алата за јачање дугорочне стабилности у региону. Говорећи о усклађивању Босне и Херцеговине са Заједничком спољном и безбједносном политиком Европске уније, министар је навео да се Босна и Херцеговина током 2025. године ускладила са 140 мјера ЗСБП-а ЕУ, укључујући изјаве и одлуке, чиме је остварена потпуна, стопроцентна усклађеност. Истакнуо је да је овај позитиван тренд настављен и током 2026. године. Указао је и на дубоке импликације руске агресије против Украјине на европску и глобалну безбједносну архитектуру, нагласивши важност јединства међу партнерима, улоге Европске уније у одговору на безбједносне изазове, као и потребе за јачањем отпорности на хибридне пријетње и спољно мијешање.

Посебно се осврнуо на значај континуиране међународне подршке Дејтонском мировном споразуму, уставном поретку Босне и Херцеговине и институцијама задуженим за њихово очување, уочи расправе Савјета безбједности Уједињених нација о Босни и Херцеговини, када се очекује представљање извјештаја високог представника. Упозорио је да актуелни политички контекст у БиХ, укључујући изборну годину, носи додатне ризике усљед запаљиве реторике и оспоравања уставног поретка, због чега је од посебног значаја очување стабилности, правне безбједности и институционалног континуитета. У том контексту указао је на значај Канцеларије високог представника (OHR) као једног од кључних механизама за очување мира, стабилности и проведбе Дејтонског мировног споразума. Позвао је земље чланице Европске уније да се активно укључе у заштиту интегритета и капацитета OHR-a, као и у процес именовања новог високог представника, нагласивши посебну одговорност држава чланица Управног одбора Савјета за проведбу мира (PIC Steering Board). Додао је да је у тренутним геополитичким околностима од посебне важности јасно и јединствено опредјељење међународне заједнице за наставак подршке OHR-u и његовој улози.

На маргинама засједања FAC-a Kaja Kallas и европска комесарка за проширење Marta Kos, заједно с министром спољних послова Украјине Andriijem Sybihom и министрицом спољних послова Канаде Anitom Anand. У фокусу састанка била су питања незаконите депортације и присилног трансфера украјинске дјеце од стране Руске Федерације, укључујући систематске покушаје прикривања њиховог идентитета и мјеста боравка. У свом обраћању министар Конаковић је изразио снажну подршку раду Међународне коалиције за повратак украјинске дјеце.

Говорећи о искуству Босне и Херцеговине, истакнуо је да ово питање за нашу земљу није апстрактно, подсјећајући на страдање дјеце током опсаде Сарајева и агресије на Босну и Херцеговину. Навео је да је прошле седмице у Сарајеву обиљежен Дан сјећања на 1.601 дијете убијено током опсаде града између 1992. и 1995. године.

„Свако дијете је важно, свако име је важно, а свако дијете одвојено од своје породице, идентитета, језика, дома и земље представља рану за човјечанство у цјелини“, поручио је министар Конаковић.