Тридесет година пријатељства, солидарности и заједничких европских хоризоната заједнички чланак Министарстава иностраних послова Румуније и Босне и Херцеговине

Дана 1. марта 2026. године, Румунија и Босна и Херцеговина обиљежавају тридесет година од успостављања дипломатских односа. Ова годишњица долази у кључном тренутку за Западни Балкан и за Европу у цјелини – тренутку када су јединство, одговорност и стратешка јасноћа важнији него икад. Она пружа прилику не само да се са задовољством осврнемо на три деценије блиске сарадње, већ и да поново потврдимо нашу заједничку преданост стабилности, миру и европској будућности за наш регион.

Тридесет година пријатељских односа, утемељених на заједничким вриједностима и заједничком увјерењу да су дијалог, сарадња и интеграција темељи трајног мира. Наше партнерство је обликовало осјећање солидарности у изазовним временима – било да се ради о одговору на безбједносне пријетње или природне катастрофе – као и конструктивна сарадња у повољним временима.

Кључни стуб наших билатералних односа била је непоколебљива преданост Румуније стабилности и безбједности Босне и Херцеговине и ширег Западног Балкана. Та преданост се најјасније показује кроз значајан и дугогодишњи допринос Румуније операцији ЕУФОР Алтеа. Од самог почетка, Румунија је била међу водећим земљама које су доприносиле овој мисији, обезбјеђујући не само војно особље него и значајну финансијску, техничку и логистичку подршку, прилагођену промјењивом безбједносном окружењу на терену.

У том смислу година 2025. је означила историјски тренутак. По први пут, Румунија је преузела команду операције ЕУФОР Алтеа, што је истовремено била и част и огромна одговорност. Овај успјешан мандат одражавао је растућу улогу Румуније унутар ЕУ и њену чврсту преданост сигурном окружењу Босне и Херцеговине. Такође је пренио јасну политичку поруку: безбједност Босне и Херцеговине је неодвојива од безбједности Западног Балкана и Европе у цјелини.

Поред безбједности, наш политички дијалог се посљедњих година интензивирао кроз посјете на високом нивоу, секторску сарадњу и институционалне размјене. Румунија је непоколебљив присталица европских и евроатлантских тежњи Босне и Херцеговине. Проширење ЕУ на Западни Балкан и источне сусједе није само политичко обећање, већ стратешки императив наше колективне безбједности и напретка, за јачу и отпорнију Европу.

Пут ка чланству у ЕУ није лак. Захтијева тешке реформе, политичке компромисе и континуиран напор. Али Босна и Херцеговина није сама. Румунија пружа пријатељску руку и спремна је ходати заједно са њом као поуздан партнер и искрена подршка.

Ослањајући се на властито искуство, Румунија је спремна да подијели своје стручно знање из претприступног периода, кроз техничку помоћ и научене лекције – од усклађивања законодавства и јачања институција до управљања реформама које доносе опипљива побољшања животима грађана. Ово је захтјеван процес, али једнако трансформативан: за управу, привреду и прије свега, за свакодневни живот грађана.

Истовремено, данашње безбједносно окружење нас подсјећа да је солидарност стратешка неопходност. Текући, брутални рат Русије против Украјине, на самим границама ЕУ, значајно је промијенио безбједносни пејзаж Европе. Показао је да се ниједна земља – без обзира на величину или географију – не може сама суочити са таквим изазовима. За Западни Балкан, ова сурова реалност наглашава важност јединства, отпорности и уске сарадње са партнерима који дијеле исте вриједности. Заједништво, јачање колективне безбједности и одбрана принципа суверенитета, територијалног интегритета и међународног права су кључни не само за мир у Украјини већ и за стабилност широм цијеле наше регије. Двадесет двије године од придруживања НАТО-у и након скоро два десетљећа чланства у ЕУ, Румунија тренутно ужива најјаче безбједносне гаранције у својој историји и неупоредив ниво привредног развоја.

Наше улагање у друштво и будућу генерацију је једнако важно. Развојни и друштвени пројекти које је финансирала Румунија широм Босне и Херцеговине подржавају образовање, културу, здравствену заштиту, смањење ризика од природних катастрофа и међуетнички дијалог, са нарочитим фокусом на младе.

Привредна сарадња је још једно подручје у којем се налази значајан, неискоришћени потенцијал. Трговинске размјене расту, а сарадња наших пословних заједница се интензивира. Наше билатералне размјене су 2025. године премашиле 300 милиона еура, што је спектакуларно повећање од 15% у поређењу са претходним годинама. Сектори као што су енергетика, транспорт, ИТ, грађевинарство, туризам, прерада хране и дрвна индустрија нуде обећавајуће прилике за заједничке пројекте и корист за обје привреде. Ове везе се могу додатно оснажити кроз побољшану повезаност, укључујући транспорт и туризам и зближити наше грађане. Оснивање почасног конзулата посљедњих година у обје државе служи као додатни подстицај за продубљивање економских односа и премошћавање контаката међу људима.

Гледајући напријед, Румунија и Босна и Херцеговина дијеле јасне, заједничке циљеве који ће водити наше партнерство у наредним годинама.

Прво, као министри спољних послова, наставићемо радити заједно на пружању подршке европском путу Босне и Херцеговине, оснаживању институционалних капацитета, усклађивању европских стандарда и побринути се да се реформе преведу у опипљиве користи за грађане.

Чланство у ЕУ остаје стратешки циљ Босне и Херцеговине. Текућа година би могла бити историјска прекретница, јединствена прилика за напредак два главна циља: отварања преговора са ЕУ и провођење Реформске агенде која ће омогућити приступ до сада невиђеним средствима у оквиру Плана раста ЕУ за Западни Балкан. Сви ови напори имају за циљ убрзати социоекономску конвергенцију са јединственим тржиштем ЕУ.

Друго, тежићемо продубљивању привредне сарадње подстицањем инвестиција, подржавањем иновација и његовањем ближих веза између компанија и локалних заједница. Посљедњих година, свједоци смо растућег броја квалификованих радника из Босне и Херцеговине које запошљавају компаније из Румуније на великим инфраструктуралним пројектима који су се добро интегрисали у румунско друштво. Овај тренд пружа јасан доказ о обостраним предностима наше сарадње и њеном директном, позитивном утицају на наше грађане.

Треће, остајемо посвећени регионалној стабилности и безбједности кроз снажно, кредибилно и прилагодљиво присуство операције ЕУФОР Алтеа колико год буде потребно. Подршка ЕУФОР операцији није само кључна за безбједност на терену, већ шаље и јасан политички сигнал дугорочног ангажовања ЕУ за мир и стабилност регије.

Четврто, настојаћемо да максимално искористимо користи регионалне сарадње. Након успјешног предсједавања Босне и Херцеговине Стратегијом ЕУ за Дунавску регију (SUERD) 2025., ова годишњица доноси нове перспективе кроз предсједавање Румуније двама кључним регионалним оквирима – Централноевропском иницијативом (CEI) и Процесом сарадње у Југоисточној Европи (SEECP). Босна и Херцеговина значајно доприноси својим проактивним ангажманом као вриједна чланица оба оквира и својим вођством Вијећа за регионалну сарадњу (RCC), оперативног дијела SEECP-а. Ове платформе играју кључну улогу у потицању политичког дијалога и практичне сарадње у цијелој регији, подржавајући већу конвергенцију са Европском унијом. Мандати предсједавања Румуније имају за циљ искористити ове механизме као корисне алате за приближавање Западног Балкана, Републике Молдавије и Украјине европској породици, промовисањем заједничких иницијатива усмјерених на размјену стручности, повезаност, привредни развој, супротстављање растућим пријетњама информационом простору и усклађивање са европским стандардима.

Тридесет година дипломатских односа је изградило снажан темељ. Пут пред нама носи још већа обећања, захтијевајући обновљену политичку вољу, стратешко стрпљење и заједничку одговорност. Вођене овим међусобним разумијевањем и повјерењем изграђеним деценијама, Румунија и Босна и Херцеговина ће наставити сарађивати као партнери, пријатељи и непоколебљиви заговорници регије Западног Балкана чврсто и неповратно усидрене у Европској унији.