Гувернерка Централне банке БиХ др. Јасмина Селимовић одржала предавање бх. дипломатама о макроекономским кретањима и стабилности финансијског система

Гувернерка Централне банке Босне и Херцеговине др. Јасмина Селимовић одржала је 18. фебруара 2026. године у сједишту Министарства иностраних послова БиХ предавање на тему „Макроекономски показатељи и трендови у финансијском систему Босне и Херцеговине“, уз директан видео пренос за дипломатско-конзуларна представништва БиХ широм свијета.

Циљ предавања био је да се дипломатама Босне и Херцеговине пружи преглед актуелних макроекономских кретања, кључних показатеља монетарне и финансијске стабилности, као и изазова и реформских приоритета важних за унапређење економске дипломатије и међународне економске позиције Босне и Херцеговине.

У уводном дијелу представљени су мандат и надлежности Централне банке, која наредне године обиљежава 30 година успјешног рада и постојања.

Девизне резерве на крају 2025. године износиле су 18,21 милијарду КМ уз покриће валутног одбора од 109,9%, нето страну активу од 1,65 милијарди КМ, резерве монетарног злата од 3,5 тоне (804 милиона КМ), нето каматне приходе од 348 милиона КМ те капитал и резерве у износу од 1,55 милијарди КМ.

У наставку су представљени макроекономски показатељи, укључујући кретања реалног БДП-а и пројекције раста за наредне године, уз нагласак на потребу убрзања економског раста. Истакнута је стабилност монетарног оквира заснованог на валутном одбору и чврстој вези конвертибилне марке с евром.

Европска унија остаје најважнији спољнотрговински партнер Босне и Херцеговине, док дознаке из иностранства чине око 7,8% БДП-а, а стање директних страних инвестиција на крају 2024. године износило је 21,22 милијарде КМ.

Представљена су и кретања у стабилном и ликвидном банкарском сектору, изазови финансијског система, као и подаци о сувереном кредитном рејтингу, који су Standard & Poor’s и Moody’s Investors Service потврдили уз стабилне изгледе.

Одговарајући на питања бх. дипломата, наглашена је важност приступања Босне и Херцеговине у Јединствено подручје плаћања у еврима (SEPA), као и потреба даљњег унапређења законодавног оквира. Посебно је истакнута потреба диверзификације извозних тржишта, уз снажнију улогу економске дипломатије у овом процесу.

На крају предавања изражен је обостран интерес за даљње унапређење сарадње између Централне банке Босне и Херцеговине и Министарства иностраних послова Босне и Херцеговине, првенствено с циљем осигуравања правовремених и квалитетних информација за бх. дипломате о стању у Босни и Херцеговини, посебно у контексту активности Централне банке, макроекономских кретања, инвестиционих могућности и кључних економских предности наше земље.